DA LI JE ČOVJEK OGRANIČEN ILI JE SLOBODAN
Je li čovjek u rukama Allaha kao olovka u rukama pisara? Može li čovjek za sve što radi reći da je to sudbina, da je tako određeno i suđeno?Prvo da pogledamo malo na život i svijet oko sebe. Mi na zemlji i u kosmosu nismo sami. Oko nas postoje druga živa bića i oblici postojanja, kao što su: životinje, biljke, nebeska tijela i t.d. Oni uglavnom žive i postoje po određenjim Allahovim zakonitostima. Nemaju mogućnost izbora u nečemu. Oni postoje bez slobodne volje, oni su potčinjeni i stavljeni čovjeku na raspolaganje.
Jednostavno rečeno, oni nemaju razum. Upravo time se insan odlikuje i razlikuje od ostalih bića i oblika postojanja.
Čovjeka zahvaćaju neki zakoni koji se odnose i na druga živa bića. Rađa se , razvija i raste isto kao i životinje ili biljke. Vrijeme i mjesto rođenja on ne bira. U njegovom tijelu postoje određeni zakoni i sistemi na koje ne utiče. Sila zemljine teže ga vuče sebi htio on to ili ne htio. Dakle, razum je osnovna razlika po kojoj je čovjek različit od svega drugog što ga okružuje. Razum rasuđuje šta će raditi a šta neće. I da nema vjerske zabrane, čovjek opet ne bi išao ulicom potpuno go. To mu jednostavno ne da njegov razum. (To što su neki goli na ulici ili filmu govori nam da oni nisu puno odmakli od životinja, s tim što će oni ipak odgovarati na Sudnjem danu za razliku od životinja.)
Znači, zbog razuma osoba postaje šeriatski obavezna. Zato maloumnik ili dijete nisu šeriatski obavezni. To jest, samo onaj ko može da rasuđuje i da bira između više alternativa podliježe pod šeriatski zakon.
Razmislimo o melecima. Za njih Uzvišeni Allah s.v.t. kaže: „… oni ne griješe u onome što im je Allah naredio, već izvršavaju što im je naređeno.“(et-Tahrim,6.) Oni ne griješe u izvršavanju naredbi, ali oni se ne trebaju čuvati od zabrana, jer za njih zabrane i ne postoje. Oni nemaju alternativu. Izvršavaju ono za šta su zaduženi perfektno a drugo niti znaju niti mogu uraditi.
Da je Allah htio bića koja ne griješe stvorio bi nas ko meleke. Međutim, On je stvorio i dženet i džehenem, koje će napuniti.
Dao je čovjeku mogućnost izbora, dao mu je razum. I to nije sve. Dao mu je uputu i poslanike koji su objasnili: ovo da ovo ne.
Dakle, mi možemo jednu stvar uraditi, a možemo i ne uraditi. Možemo postiti a i ne postiti. Možemo pušiti a i ne pušiti. Tu je razum. On će izabrati jednu mogućnost na osnovu svojih saznanja.
Ovo je dokaz da ono što neko čini, čini u okviru svoje volje.
Omeru r.a. su doveli čovjeka koji je pio alkohol. Na pitanje, zašto to radi on je rekao da je Allah tako odredio. Zatim je Omer naredio bičevanje posebno za pijenje, a posebno zato što je slagao na Allaha.
Postavlja se pitanje: je li veličina u tome da je neko pokoran iz prisile ili iz slobodne volje. Allah dž.š. obraćajući se melecima kaže: „Ja znam ono što vi ne znadete“ (el-Bekare, 30.)
Dakle, vi meleci ste pokorni po svojoj prirodi a Ja hoću bića koja mogu biti pokorna i ne pokorna. Hoću bića koja će iz ljubavi izabrati pokornost.
Mnogi pogrešno razumiju Allahovo s.v.t. znanje. Naravno, On zna šta je bilo, šta jeste i šta će biti. Njegovo znanje ničim nije ograničeno niti uslovljeno.
Dok je Ebu Leheb bio još živ Allah dž.š.je objavio: „Ebu Leheb će zasigurno u džehenemsku vatru, i on i njegova žena.“
Mogao je on lažno izgovoriti šehadet i time dokazivati laž, ali on to nije učinio. Zašto? Zato što je Sveznajući s.v.t. unaprijed znao njegov izbor.
Da zaključimo. U nekim stvarima imamo izbor a u nekim nemamo. Nemamo uticaja na ono što je Allah već odredio i za to nećemo biti pitani. Npr: rađanje ili smrt (edžel). Taj edžel se mora ispuniti, a čovjek samo slijedi uzroke koji će dovesti do tog edžela.
Ako autobus ode u provaliju zbog neispravnih kočnica to nije Allahovo određenje, nego ljudska nemarnost. Međutim, za one koji tom prilikom stradaju, za njih je to Allahov kader.
Ako u nekom mjestu zavlada neka bolest i ljekari preporuče zaštitu vakcinisanjem, a neko to odbije oslanjajući se na Allahovu zaštitu, onda je to njegovo krivo razumijevanje kade i kadera. Devu treba prvo svezati a onda se osloniti na Allaha.
Kader može promijeniti dova a život produžiti dobročinstvo, saznajemo iz hadisa Poslanika s.a.v.s.
Allahu Ti si rekao, a Tvoje su riječi hak: „Allah briše šta hoće, a učvršćuje šta hoće i kod Njega je Glavna knjiga.“ (er-Rad, 39.)
Allahu, ako si naše ime upisao u knjigu sretnih molimo Te da ga učvrstiš, a ako si ga upisao u knjigu nesretnih, molimo Te da ga izbrišeš. AMIN!!!